Cena zlata pala skoro 30 odsto: Slobodan pad sa rekordnih 5.594 dolara, šta se dešava na tržištu?
Dodajte Kurir u vaš Google izborNakon snažnog rasta početkom godine, tržište zlata doživelo je potpuni preokret. Visoke kamatne stope, snažan dolar i strah od nove inflacije vrše pritisak na cenu ovog plemenitog metala, dok centralne banke koriste niže cene za nastavak velikih kupovina.
Cena zlata ponovo je u utorak pala prema 3.900 dolara po unci, nakon kratkotrajnog oporavka početkom nedelje.
Spot cena zlata bila je oko podneva niža za 1,1 odsto i kretala se oko 3.903 dolara po unci, dok su američki fjučersi za decembar pali za 1,4 odsto, na oko 3.914 dolara, prenosi Rojters.
Zlato je samo dan ranije poskupelo oko dva odsto, oporavljajući se od najnižeg nivoa u poslednjih godinu dana, dostignutog krajem prošle nedelje.
Pad tokom poslednjih meseci veoma je izražen. Krajem januara zlato je dostiglo rekordnu cenu od 5.594,82 dolara po unci, a od tada je izgubilo približno 30 odsto vrednosti.
Nafta ponovo vrši pritisak na cenu zlata
Jedan od glavnih razloga novog pada jesu cene nafte.
Njihov rast pojačao je strah da bi inflacija u SAD mogla da ostane visoka, što povećava mogućnost novog podizanja kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi (Fed).
Tržišta trenutno procenjuju da postoji oko 76 odsto verovatnoće da Fed u decembru poveća kamatne stope.
To je nepovoljno za zlato jer ono, za razliku od obveznica ili bankarskih depozita, ne donosi kamatu. Što su kamatne stope više, držanje zlata postaje relativno manje privlačno investitorima.
"Više cene nafte povećavaju inflatorne pritiske, a sa njima rastu i očekivanja u pogledu kamatnih stopa, što je negativno za zlato“, izjavio je za Rojters Niteš Šah, strateg za tržište sirovina u kompaniji WisdomTree.
Rekordan početak godine brzo se pretvorio u veliki pad
Zlato je početkom 2026. godine snažno raslo zahvaljujući geopolitičkim tenzijama, zabrinutosti zbog američke fiskalne politike, slabljenju dolara i očekivanjima da će Fed smanjivati kamatne stope.
Samo tokom januara cena je porasla za oko 24 odsto.
Međutim, situacija se kasnije promenila. Rat sa Iranom podigao je cene energenata i ponovo pojačao inflatorne pritiske, prinosi na američke obveznice su porasli, a dolar je ojačao.
Anketa Rojtersa, sprovedena prošle nedelje među 30 analitičara i trgovaca, pokazala je da su prognoze za zlato ponovo snižene zbog visokih prinosa, snažnog dolara i očekivanja da će period visokih kamatnih stopa trajati duže.
Medijalna procena prosečne cene zlata za ovu godinu iznosi 4.495 dolara po unci, dok se za 2027. očekuje oporavak na prosečnih 4.650 dolara.
Centralne banke kupuju sve više zlata
Dok deo privatnih investitora smanjuje kupovinu, centralne banke nastavljaju da povećavaju svoje zlatne rezerve.
Svetski savet za zlato (World Gold Council) objavio je u utorak da su centralne banke tokom trećeg kvartala kupile 321 tonu zlata, što je čak 42 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
To je najveća kvartalna kupovina još od kraja 2024. godine.
Od početka godine centralne banke kupile su 675 tona zlata, šest odsto više nego u istom periodu prošle godine. Među najvećim javno prijavljenim kupcima bile su Kina i Poljska.
Svetski savet za zlato sada očekuje da će ovogodišnja kupovina centralnih banaka najmanje dostići 848 tona, koliko je kupljeno tokom 2025. godine.
Mali investitori postaju oprezniji
Situacija je drugačija kada je reč o građanima i manjim investitorima.
Globalna potražnja za zlatnim polugama i zlatnicima tokom trećeg kvartala pala je za 19 odsto, na 268 tona.
Potrošnja zlata za izradu nakita smanjena je za 17 odsto, na 313 tona, što je najslabiji rezultat za treći kvartal otkako Svetski savet za zlato vodi ovu statistiku.
Sa druge strane, fondovi kojima se trguje na berzi i koji fizički poseduju zlato zabeležili su priliv od 211 tona. Njihove ukupne zalihe dostigle su rekordnih 4.256 tona.
Ovi podaci pokazuju da investitori nisu u potpunosti odustali od zlata. Veliki institucionalni ulagači i centralne banke i dalje ga koriste kao zaštitu od fiskalnih, geopolitičkih i finansijskih rizika, dok su mali investitori postali oprezniji nakon velikih oscilacija cena.
Svetski savet za zlato zato procenjuje da su izgledi do kraja godine podeljeni. Visoke kamatne stope predstavljaju pritisak na cenu ovog plemenitog metala, dok geopolitička neizvesnost, problemi na finansijskim tržištima i kontinuirane kupovine centralnih banaka ostaju važna podrška njegovoj vrednosti.
Kurir Biznis/Poslovni.hr